SIRANO

NOSATI MAJMUN ima nos koji liči na surlu i veliki stomak. Dugačak nos imaju samo odrasli mužjaci i on može dostići dužinu od oko 17 cm, što je jednako četvrtini visine ovog majmuna. Staništa nosatih majmuna su ograničena zbog njihove specifične ishrane. Jedu semenke, suvo voće i mlado lišće biljaka koje rastu jedino na ostrvu Borneo (Indonezija). Žive na drveću u blizini vode i odlični su plivači. Skaču sa drveća u vodu da se rashlade, a mogu da zarone i do 20 m dubine. Ribari ih često nalaze po nekoliko kilometara udaljene od obale, dok plivaju seleći se na susedno ostrvo. Jedini neprijatelji su im leopardi i krokodili, a grupu majmuna na opasnost upozorava mužjak svojim krikom.

NOĆNA MORA

MADAGASKARSKI PRSTAŠ ili AJ-AJ je mala životinja koja živi na ostrvu Madagaskar. Dužina tela mu je od 36 do 44 cm, a težak je do 3 kg. Na telo mu se nadovezuje žbunasti rep koji je dugačak od 20 do 60 cm. Najinteresantnije su njegove oči sjajno žute boje i velike klempave uši. Ima zube slične pacovima, duge i tanke prste, koji podsećaju na kandže čudovišta. Aj-aj živi noću, a izuzetno dobar sluh mu pomaže da se snalazi po mraku. Plen su mu uglavnom insekti iz drveća. Hrani se na isti način kao detlić-Kucka po drveću tražeći bube, pa ih onda vadi svojim dugim prstima iz kore.

BOLJE GROB NEGO ROB

VELIKOOKA AVET je životinja koja spada u grupu polumajmuna. Visoka je 15 cm i na okrugloj glavi ima velike buljave oči i klempave uši. Oči su joj nepomične, ali se zato njegova glava može okretati za 1800. Živi na drveću i hrani se insektima i drugim sitnim životinjama. Dugačak rep, velika stopala i jastučići na dugim prstima pomažu ovoj aveti da se veštro pentra po drveću. Dok skače sa drveta na drvo, može je uloviti gotovo svaka ptica, pa je često žrtva ptica i zmija. Ove životinje vole svoju slobodu više od svega. Ne mogu da podnesu da budu zatvorene u kavezima i ako do toga dođe, u većini slučajeva izvrše samoubistvo.

ISPOD ZEMLJE

Zvezdasta krtica je neobična krtica sa zvezdastim nosem. Pronađena je u Kanadi i Velikoj Britaniji. Živi po poljima i livadama na kojima je tlo duboko i vlažno. Hrani se insektima, crvima, glistama i drugim sitnim životinjama koje žive ispod zemlje. Veoma je dobar plivač. Kao i sve krtice i ova neobična krtica pravi tunele ispod zemlje, samo što su izlazi iz tunela koje ona prokopa uvek u vodi. Aktivna je i noću i danju i u svim godišnjim dobima, čak i zimi kada pravi tunele u snegu. Kopanje joj omogućavaju široke i snažne prednje noge na kojima ima pet prstiju sa dugim kandžama.

STVORENJE IZ DUBINE

Iglozub je riba koja živi u toplim delovima okeana na dubinama između 200m i 4700 m. Ovu ribu nazivaju i morskom gujom. Naraste do 35 cm, a lako je prepoznatljiv po velikim ustima i izuzetno oštrim zubima. Zubi su mu toliko dugi da ne mogu stati unutar usta, već se nalaze ispred njih. Telo mu je duguljasto, srebrnkaste boje, a po njemu ima veliki broj fotofora, koji luče svetlo. Lučenje svetla privlači manje ribe kojima se iglozub hrani.

ŽIVOTINJA KOJA SVETLI

ZMAJ-RIBA (Dragonfish) je riba koja živi na dubinama od oko 2 kilometra u vodama južne polulopte. Ona pri hvatanju plena koristi sopstveno biološko svetlo koje može naizmenično da pali ili gase. Pored privlačenja plena, zmaj-ribe svetlost koriste i za privlačenje partnera. Ženke i mužjaci se razlikuju po izgledu. Ženke su crne boje i dugačke su oko 40 cm. One imaju brk, dugu i čudnu izraslinu koja izlazi iz brade i oštre zaokrenute zube koji liče na šiljke. Brk se završava osvetljenim vrhom koji ove ribe koriste da privuku plen. Mužjak, sa druge strane, nema ni zube ni brk, sive je ili braon boje, ima nefukcionalnu utrobu i 5 cm je duži od ženke.

ZANIMLJIVA STVORENJA

NARVAL je vrsta vrsta je kita koji se zbog velike kljove često zove i jednorog ili jednorogi kit. Bez kljove, narval je dug od 4 do 5 metara. Mužjaci teže 1,5 tonu, a ženke nešto manje od tone. Najupadljivije obeležje mužjaka je njihova kljova. Ona može da naraste do 3 m dužine i teži od 8 do 10 kg. Narvali žive u čitavom Arktičkom okeanu, a zadržavaju se uvek u blizini plovećeg leda. Za obranu od hladnoće imaju do 10 centimetara debeli sloj sala ispod kože. Osnovna boja im je od svetlo smeđa do bele. Bočne strane imaju sive i crne pege, a starije životinje su uglavnom svetlije obojene od mlađih. Narvali se hrane ribama i rakovima koje usisavaju snažnim podpritiskom koji izazivaju usnama i jezikom. Njihov najveći neprijatelji, pored čoveka su kitovi orke.